Čija SENZACIJA želiš da budeš?

Koliko ljudi ima otvoren Facebook profil? Hm. Biću slobodan da kažem svi digitalno pismeni stanovnici divljeg zapada :)

I svi smo mi na početku komunicirali sa našim davno zaboravljenim prijateljima i rodbinom. U međuvremenu veliki brat F je porastao. Počeo je da nosi markirane naočare, galantna odela i skupe cipele. Nije se uobrazio, prati nas i osluškuje, neprestano kreirajući nova rešenja za zadovoljavanje naših malih potreba. Usput nam je omogućio da budemo svedoci najveće razmene informacija u istoriji, da u istoj učestvujemo i da istu oblikujemo.

Međutim ja se i dalje pitam: ZAŠTO neko želi da investira u društvene mreže? Facebook, Twitter, Snapchat..? Ko stoji iza investicija? Koji je njihov interes?

Dozvolite mi da odgovorim.

1. Šta mi to radimo na društvenim mrežama?

Artikulišemo naše stavove kroz kreairanje najrazličitijih vrsta sadržaja. (selfi, klip, status, like, komentar, reply, share…)

2. Kako?

Tako što koristimo naše pametne uređaje (tablete , telefone, kompjutere) koji nam daju pristup različitim onlajn alatkama uz pomoć kojih stvaramo – kreativno se izražavamo.

3. Zašto?

Jer je kul i sexy Ili.. mi to radimo jer nam je to u prirodi. Naime, prvi korak u radu mozga je uvažavanje razlika. Osnova njegovih perceptivnih funkcija u odnosu na spoljni svet su SENZACIJE. Slika, status ili bilo koji drugi proizvod komunikacije je ništa drugo do jedna SENZACIJA. Kada istu opazimo automatski počinjemo da sa istom “komuniciramo”. Na primer osoba X je podelila status – ukoliko se sa istim slažemo (u mozgu se nesvesno odvija proces poređenja, poredimo se „sa“ i dolazimo do zaključka da nam se u ovom slučaju mišljenja podudaraju) lajkovaćemo status i obrnuto.. Zamislite situaciju sa fotografijom. Koliko detalja koliko senzacija. Koliko prostora za poređenje.

Prikupljanje i razlikovanje čijenica početak je svakog intelektualnog procesa, to je osnova naših intelektualnih napora. Ali šta je to inteligencija?

Inteligenciju možemo posmatrati kao zbir refleksnih, asocijativnih i reproduktivnih aktivnosti koja nam otvaraju vrata za personalni razvoj i za povezivanje sa svetom. Pitanje koje se nameće je koliko „rastemo“ ako podelimo nešto na Snapchat-u ili Facebooku. Sa druge strane osećaj povezanosti ili bolje reći privid povezanosti sa svetom je neizbežan. Mislimo da smo se povezali. Neprestano komuniciramo, refleksno, vođeni instiktima, koristimo šansu koja nam se ukazala. Šaljemo poruke. Koristiće osnovne alate komunikacije nesvesno promovišemo brendove, način života, jednom rečju kapitalizam. Materijalni svet. Utrkujemo se sa više ili manje uspeha. Pretvaramo se u medije koji razumeju svoju publiku. Slušamo je i plešemo sa njom. Osećamo „moć“. Stvaramo jedinstveni sadržaj za najveće brendove i bez ikakvog ustručavanja ga komuniciramo (svaki put kada vidite osobu X u na primer: patikama brenda Y). Svi zavisni od neta sa jadno definisanim ulogama. Jer sadržaj ne može samo i sam da se kreira. Treba to neko i da spakuje i proda.

Rezultat: Ljudi su postali senzacije. Svoji i tuđi mediji. Jedno je sigurno šalju bezbroj poruka svake sekunde. Ostatak ekipe im pomaže da u tome budu uspešni. Svi zajedno pomažu velikim korporacijama da kreiraju jedinstven sadržaj za svoje brendove i eto nam odgovora na pitanje zašto investiramo u facebook. Zbog osnovne ljudske potrebe da budemo prihvaćeni od strane drugih počeli smo da pričamo neke tuđe priče i da živimo neke tuđe živote. Gospodin F nam je pružio divni priliku da postanemo deo zlatnog kruga.

I tu dolazimo do pitanja: Čija SENZACIJA želiš da budeš?

p.s. Filozofija za danas